Pozdrav svima!
U današnjem postu vam pišem o svom iskustvu vezanom za polaganje za kola. Kako sam položila pre nekoliko dana i dalje sam pod utiscima koje želim da podelim sa vama. Verujem da će vama koji tek treba da polažete ove informacije značiti, pa da krenemo.
Vreme koje vam je potrebno da dobijete vozačku dozvolu zavisi od mnogo toga. Nešto zavisi od vas samih a na neke stvari ne možete da utičete. Lično meni je trebalo oko 5 meseci da položim za kola.
Novac koji ce vam trebati da platite sve časove i polaganja iznosi oko 70.000 dinara. Polaganje je skupo, do pre nekoliko godina ta cena je bila mnogo manja ali je od skoro potrebno izdvojiti zaista mnogo novca, zbog toga ako želite da polažete a ne možete da izdvojite toliko novca sačekajte da finansijska situacija bude bolja. Možete polagati i kasnije, mogućnost polaganja nije rezervisana samo za mlade ljude.
Sada, kada znate koliko ce vam vremena i novca biti potrebno za polaganje objasniću vam kako teče sam proces polaganja i kroz šta sve treba da prođete da biste postali vozači.
Prvo naravno morate da nađete autoškolu koja vam odgovara tako što ćete se raspitati kod onih koji su već polagali. Kada izaberete autoškolu treba da odete u istu i da se prijavite kako bi vas oni iz autoškole stavili na spisak za novu grupu. Posle određenog vremena koje je potrebno da se formira grupa oni će vas pozvati i javiće vam kada je vaš prvi čas.
Prvo ćete morati da prođete teorijsku obuku koja se sastoji iz 40 časova. Predavanja se održavaju u učionici nalik na onima u osnovnim i srednjim školama. Imate više smena tako da svako može da izabere onu koja mu odgovara. U autoškoli u koju sam ja išla postoje 2 smene, pre i posle podne tako da sam ih ja birala u zavisnosti od toga koja sam smena u školi.
Predavanja vam drži predavač koji vam objašnjava sve što treba da znate u saobraćaju, osim toga dobićete i CD sa svim pitanjima koja treba da naučite a koja su podeljena u 6 oblasti a dobićete i svoj nalog na internet stranici, servisi.euprava.gov.rs, gde ćete moći da radite simulacije testova. Moja preporuka je da simulacije radite tek nakon što ste naučili sva pitanja jer se na simulacijama ponavljaju jedna te ista pitanja stoga učenje sa simulacija nije najbolje rešenje ako niste prethodno naučili sva pitanja. Na simulacijama imate i ograničeno vreme tako da je to super vežba koju možete da radite pre polaganja.
Teorijski ispit prijavite samo ako ste sigurno naučili sve, nemojte ići pogađanjem pitanja na sreću jer su male šanse da položite na taj način a svako polaganje je 4.000 dinara. Pitanja su nešto što se stvarno lako i za relativno kratko vreme može naučiti tako da kad naučite sve onda i izađite na polaganje.
Izašli ste na ispit misleći da znate sve i pali ste, postoji i ta mogućnost ali to što ste pali ne treba da vas obeshrabri, učite za sledeći termin, ponovo prođite kroz sva pitanja a posebnu pažnju posvetite onoj oblasti za koju niste sigurni da je znate. Mnogi ljudi padaju i po više puta, nije to ništa strašno.
Teorijski ispit ne treba da vas plaši, ako ste sva pitanja prešli i ako znate sve nema razloga za nerviranje oko istog.
Neki od vas se sigurno pitaju i kako će izdržati 40 časova teorije jer misle da je to dosadno. Ja sam tako razmišljala pre nego što sam krenula na časove, međutim mogu vam reći da meni nije bilo ni malo dosadno.
Imali smo dobrog predavača koji nam je preneo dosta znanja, puštao nam je videe nesavesnih vozača kako bi nam skrenuo pažnju na to kako se ne treba ponašati u saobraćaju.
Sve u svemu meni su ti časovi bili zanimljivi iako sam na početku imala predrasude.
I mada vam se sad 40 časova čini mnogo, nije, jako brzo prođe zato što dnevno imate po 2-3 časa.
Osim toga u autoškoli ćete upoznati nove ljude, različitog uzrasta, neki od vas mogu steći i prijatelje.
Kada ste završili sa teorijom treba pre nego što prijavite časove vožnje da obavite lekarski pregled. Za lekarski pregled biće potrebno da izdvojite jedno pre podne i tek nakon što dobijete lekarsko uverenje možete sa tim papirom da idete u autoškolu da prijavite časove vožnje.
Takođe ono što želim da vam kažem je da osim teorijskog i praktičnog ispita morate da položite i prvu pomoć. Birate kada ćete je polagati samo je bitno da je položite pre izlaska na vozački ispit. Ne znam kako je u drugim autoškolama ali u školama u mojoj okolini je test prve pomoći čista formalnost. Treba da se prijavite za test, kada vas pozovu na ispit imaćete ubrzani kurs prve pomoći i na kraju ćete dobiti test koji sadrži osnovne stvari vazane za istu (sve u istom danu).
Sada da pređemo na deo praktične obuke, tačnije vožnju, koja je i najbitnija. Kao i teorijska obuka i praktična obuka se sastoji iz 40 časova, kada izaberete vašeg instruktora dalje se dogovarate sa njim/njom o tome kada ćete imati časove.
Prvih nekoliko časova ćete biti ili na poligonu ili ćete kao u mom slučaju voziti kroz naselja i ulice koje su slabo prometne u pogledu saobraćaja. Kada steknete osnovne veštine prelazite na sve komplikovanije zadatke kako biste bili spremni da vozite u uslovima prometnog saobraćaja. Ono što je važno za dobru vožnju je da slušate instruktora i da budete maksimalno koncentrisani na vožnju. U početku će vam verovatno biti teško da ispratite sve što se dešava u saobraćaju i da u isto vreme vi uradite sve što treba. Ali ćete postepeno sticati rutinu i biće vam lakše. Kad završite sa časovima vožnje možete da prijavite ispit, ukoliko se u vašoj autoškoli čeka više od mesec dana da se izađe na polaganje bilo bi dobro da uzmete dodatne časove nekoliko dana pre polaganja kako biste bili sigurniji.
Što se mene lično tiče meni je na časovima vožnje bilo teško, svaki put bih napravila neku grešku, instruktor nije bio zadovoljan mojom vožnjom i imala sam osećaj da nikad neću položiti.
Dva dana pre polaganja sam uzela dodatne časove i moja vožnja nije bila na zavidnom nivou. Bila sam ubeđena da ću pasti, ni instruktor nije imao drugačije mišljenje. Na dan samog polaganja imala sam ogromnu tremu ali na neki način sam se pomirila sa tim da ću pasti. Kada sam sela u kola bila sam jako nervozna i bojažljivo sam krenula ali kako je vreme odmicalo trema je i dalje bila prisutna ali u mnogo manjem obimu ali je takođe bila prisutna i koncentracija, koja mi je na časovima nedostajala. Uspela sam, položila sam tog dana! Nisam mogla da verujem, pored svih okolnosti: nedostatak koncentracije na časovima, instruktor koji me je svojim komentarima ubedio u to da neću položiti, kiša koja je padala i još i stres jer sam zaboravila ličnu kartu. Rekla bih da sam imala sreće tog dana i pored svega što se desilo.
Nadam se da sam pomogla vama koji tek treba da polažete i da će vam ove informacije značiti.
Verujem da svi mogu da polože za kola, ono što je bitno je da budete koncentrisani i uporni. Nemojte da se nervirate kao ja, to vam neće pomoći. Budite sigurni u sebe, koncentrišite se, dajte sve od sebe i uspeh će doći. Takođe dobro se raspitajte pre nego što izaberete svog instruktora. Instruktor treba da bude osoba koja osim što mora da vam prenese znanje takođe mora i da ima razumevanja i da vas ohrabruje! Ako i ne položite sve iz prvog puta nema potrebe da se nervirate, nekada je potrebna i sreća jer je saobraćaj dinamičan i ne možete da utičete na uslove saobraćaja.
To bi bilo sve za današnji post, nadam se da vam se dopao. Malo je duži ali sam se potrudila da vam sve detaljno objasnim i da sa vama podelim svoje iskustvo.
Do sledećeg posta, pozdrav 💕
P. S. Keep your eyes on the road! 😉
U današnjem postu vam pišem o svom iskustvu vezanom za polaganje za kola. Kako sam položila pre nekoliko dana i dalje sam pod utiscima koje želim da podelim sa vama. Verujem da će vama koji tek treba da polažete ove informacije značiti, pa da krenemo.
Vreme koje vam je potrebno da dobijete vozačku dozvolu zavisi od mnogo toga. Nešto zavisi od vas samih a na neke stvari ne možete da utičete. Lično meni je trebalo oko 5 meseci da položim za kola.
Novac koji ce vam trebati da platite sve časove i polaganja iznosi oko 70.000 dinara. Polaganje je skupo, do pre nekoliko godina ta cena je bila mnogo manja ali je od skoro potrebno izdvojiti zaista mnogo novca, zbog toga ako želite da polažete a ne možete da izdvojite toliko novca sačekajte da finansijska situacija bude bolja. Možete polagati i kasnije, mogućnost polaganja nije rezervisana samo za mlade ljude.
Sada, kada znate koliko ce vam vremena i novca biti potrebno za polaganje objasniću vam kako teče sam proces polaganja i kroz šta sve treba da prođete da biste postali vozači.
Prvo naravno morate da nađete autoškolu koja vam odgovara tako što ćete se raspitati kod onih koji su već polagali. Kada izaberete autoškolu treba da odete u istu i da se prijavite kako bi vas oni iz autoškole stavili na spisak za novu grupu. Posle određenog vremena koje je potrebno da se formira grupa oni će vas pozvati i javiće vam kada je vaš prvi čas.
Prvo ćete morati da prođete teorijsku obuku koja se sastoji iz 40 časova. Predavanja se održavaju u učionici nalik na onima u osnovnim i srednjim školama. Imate više smena tako da svako može da izabere onu koja mu odgovara. U autoškoli u koju sam ja išla postoje 2 smene, pre i posle podne tako da sam ih ja birala u zavisnosti od toga koja sam smena u školi.
Predavanja vam drži predavač koji vam objašnjava sve što treba da znate u saobraćaju, osim toga dobićete i CD sa svim pitanjima koja treba da naučite a koja su podeljena u 6 oblasti a dobićete i svoj nalog na internet stranici, servisi.euprava.gov.rs, gde ćete moći da radite simulacije testova. Moja preporuka je da simulacije radite tek nakon što ste naučili sva pitanja jer se na simulacijama ponavljaju jedna te ista pitanja stoga učenje sa simulacija nije najbolje rešenje ako niste prethodno naučili sva pitanja. Na simulacijama imate i ograničeno vreme tako da je to super vežba koju možete da radite pre polaganja.
Teorijski ispit prijavite samo ako ste sigurno naučili sve, nemojte ići pogađanjem pitanja na sreću jer su male šanse da položite na taj način a svako polaganje je 4.000 dinara. Pitanja su nešto što se stvarno lako i za relativno kratko vreme može naučiti tako da kad naučite sve onda i izađite na polaganje.
Izašli ste na ispit misleći da znate sve i pali ste, postoji i ta mogućnost ali to što ste pali ne treba da vas obeshrabri, učite za sledeći termin, ponovo prođite kroz sva pitanja a posebnu pažnju posvetite onoj oblasti za koju niste sigurni da je znate. Mnogi ljudi padaju i po više puta, nije to ništa strašno.
Teorijski ispit ne treba da vas plaši, ako ste sva pitanja prešli i ako znate sve nema razloga za nerviranje oko istog.
Neki od vas se sigurno pitaju i kako će izdržati 40 časova teorije jer misle da je to dosadno. Ja sam tako razmišljala pre nego što sam krenula na časove, međutim mogu vam reći da meni nije bilo ni malo dosadno.
Imali smo dobrog predavača koji nam je preneo dosta znanja, puštao nam je videe nesavesnih vozača kako bi nam skrenuo pažnju na to kako se ne treba ponašati u saobraćaju.
Sve u svemu meni su ti časovi bili zanimljivi iako sam na početku imala predrasude.
I mada vam se sad 40 časova čini mnogo, nije, jako brzo prođe zato što dnevno imate po 2-3 časa.
Osim toga u autoškoli ćete upoznati nove ljude, različitog uzrasta, neki od vas mogu steći i prijatelje.
Kada ste završili sa teorijom treba pre nego što prijavite časove vožnje da obavite lekarski pregled. Za lekarski pregled biće potrebno da izdvojite jedno pre podne i tek nakon što dobijete lekarsko uverenje možete sa tim papirom da idete u autoškolu da prijavite časove vožnje.
Takođe ono što želim da vam kažem je da osim teorijskog i praktičnog ispita morate da položite i prvu pomoć. Birate kada ćete je polagati samo je bitno da je položite pre izlaska na vozački ispit. Ne znam kako je u drugim autoškolama ali u školama u mojoj okolini je test prve pomoći čista formalnost. Treba da se prijavite za test, kada vas pozovu na ispit imaćete ubrzani kurs prve pomoći i na kraju ćete dobiti test koji sadrži osnovne stvari vazane za istu (sve u istom danu).
Sada da pređemo na deo praktične obuke, tačnije vožnju, koja je i najbitnija. Kao i teorijska obuka i praktična obuka se sastoji iz 40 časova, kada izaberete vašeg instruktora dalje se dogovarate sa njim/njom o tome kada ćete imati časove.
Prvih nekoliko časova ćete biti ili na poligonu ili ćete kao u mom slučaju voziti kroz naselja i ulice koje su slabo prometne u pogledu saobraćaja. Kada steknete osnovne veštine prelazite na sve komplikovanije zadatke kako biste bili spremni da vozite u uslovima prometnog saobraćaja. Ono što je važno za dobru vožnju je da slušate instruktora i da budete maksimalno koncentrisani na vožnju. U početku će vam verovatno biti teško da ispratite sve što se dešava u saobraćaju i da u isto vreme vi uradite sve što treba. Ali ćete postepeno sticati rutinu i biće vam lakše. Kad završite sa časovima vožnje možete da prijavite ispit, ukoliko se u vašoj autoškoli čeka više od mesec dana da se izađe na polaganje bilo bi dobro da uzmete dodatne časove nekoliko dana pre polaganja kako biste bili sigurniji.
Što se mene lično tiče meni je na časovima vožnje bilo teško, svaki put bih napravila neku grešku, instruktor nije bio zadovoljan mojom vožnjom i imala sam osećaj da nikad neću položiti.
Dva dana pre polaganja sam uzela dodatne časove i moja vožnja nije bila na zavidnom nivou. Bila sam ubeđena da ću pasti, ni instruktor nije imao drugačije mišljenje. Na dan samog polaganja imala sam ogromnu tremu ali na neki način sam se pomirila sa tim da ću pasti. Kada sam sela u kola bila sam jako nervozna i bojažljivo sam krenula ali kako je vreme odmicalo trema je i dalje bila prisutna ali u mnogo manjem obimu ali je takođe bila prisutna i koncentracija, koja mi je na časovima nedostajala. Uspela sam, položila sam tog dana! Nisam mogla da verujem, pored svih okolnosti: nedostatak koncentracije na časovima, instruktor koji me je svojim komentarima ubedio u to da neću položiti, kiša koja je padala i još i stres jer sam zaboravila ličnu kartu. Rekla bih da sam imala sreće tog dana i pored svega što se desilo.
Nadam se da sam pomogla vama koji tek treba da polažete i da će vam ove informacije značiti.
Verujem da svi mogu da polože za kola, ono što je bitno je da budete koncentrisani i uporni. Nemojte da se nervirate kao ja, to vam neće pomoći. Budite sigurni u sebe, koncentrišite se, dajte sve od sebe i uspeh će doći. Takođe dobro se raspitajte pre nego što izaberete svog instruktora. Instruktor treba da bude osoba koja osim što mora da vam prenese znanje takođe mora i da ima razumevanja i da vas ohrabruje! Ako i ne položite sve iz prvog puta nema potrebe da se nervirate, nekada je potrebna i sreća jer je saobraćaj dinamičan i ne možete da utičete na uslove saobraćaja.
To bi bilo sve za današnji post, nadam se da vam se dopao. Malo je duži ali sam se potrudila da vam sve detaljno objasnim i da sa vama podelim svoje iskustvo.
Do sledećeg posta, pozdrav 💕
P. S. Keep your eyes on the road! 😉
Коментари
Постави коментар